Miris Božića: Zašto su nam rituali važni

Početkom prosinca kao da uđem u drugačiji svijet. Osjetila mi se izoštre, srce dodatno otvori, a sjećanja počnu lagano pulsirati, kao da ulazim u vlastitu bajku, onu „u potrazi za izgubljenim vremenom“. 

U danima mog djetinjstva, prije mirisnih svijeća, osvježivača zraka i sterilnih deterdženata, pripreme za prosinac donosile su mirise koji su danas sve rjeđe prisutni. Bili su to mirisi jednostavnosti, sporosti i topline, oni koji se javljaju tek kad u svakodnevici napravimo malo prostora, kad prestane zasićenost i buka. Mirisi koji se osjete poput tihe magle koja šapće: uspori. 

Kako opisati miris bakinih ruku nakon oblikovanja sitnih kolača, pažljivo slaganje keksa u kartonske kutije, svježinu bora koja čisti prostor, ili miris pećnice koja neprestano radi — kruh, kolači, opet kruh? Na štednjaku se topi čokolada, kokos se lijepi za biskvit, a u zraku lebde tragovi ruma, vanilije i cimeta. To je bio moj advent. 

A poklone? Njih se jedva sjećam. Toliko su bili mali u odnosu na ono što je bilo veliko: svjetlost, povezanost, zajedništvo, osjećaj da dom i srce gore kao male lampice usred zimskog mraka. 

Kao dijete upijaš sve cijelim bićem, rumene obraze, široke oči, toplinu u prsima. Tek kasnije, kad odrasteš, uspiješ to prevesti u riječi: ima smisla. Naše postojanje ima smisla. Bliskost s drugima povećava svjetlost u nama samima, a tada postaje i svjetlost koju dijelimo. 

Božić je zato za mene ostao najdraži miris djetinjstva, skriven duboko, ali svake godine otvara istu škrinju uspomena. I nosi ono što želim dalje prenositi. 

Neki će reći: „To je tradicija.“ Ja bih rekla: to su suptilne niti koje me povezuju s prošlošću, prate u sadašnjosti i vode u budućnost. Možemo ih naslijediti, ali i sami stvarati. Dijelimo ih s obitelji, njegujemo s prijateljima ili živimo u tišini, i svejedno nas jačaju.

Ritualima potvrđujemo pripadnost, smisao i kontinuitet u svijetu koji se stalno mijenja. 

Oni ne moraju biti ni veliki ni religiozni. Njihova je suština jednostavna: povezuju nas — s drugima i sa sobom.